Direktna potrošnja električne energije za komprimovani vazduh čini 15%–30% ukupne potrošnje energije preduzeća. Njegova efikasnost konverzije energije je niska – samo 10%–15% – uz značajne gubitke energije koji se javljaju tokom proizvodnje, prenosa i korišćenja; ovi gubici se prvenstveno manifestuju kao toplotna energija, mehanički gubici i potencijalna energija pritiska. Komprimirani zrak čini 20% potrošnje električne energije u industrijama kao što su željezo i čelik, te čak 40% u sektorima poput tekstila i hemijskih vlakana.
Pet osnovnih aktivnosti za uštedu energije u sistemima komprimovanog vazduha uključuju: minimiziranje potražnje za komprimovanim vazduhom dok se i dalje ispunjavaju proizvodni zahtevi; odabir sigurnijih, energetski efikasnijih pritisaka napajanja kroz analizu i testiranje; optimizacija strukture i konfiguracije vazdušnih kompresorskih stanica kako bi se maksimizirala efikasnost na strani snabdevanja; naučno planiranje sistema kako bi se minimizirali gubici energije tokom prenosa; i implementaciju rafiniranog, vizuelnog upravljanja energijom kako bi se efikasno kombinovale napredne tehnologije sa naučnim praksama upravljanja.
Ključni tehnički pristupi poboljšanju uštede energije uključuju praćenje cjelokupne sistemske opreme i mreže cjevovoda korištenjem senzora (za protok, pritisak i tačku rose) i komunikacijskih mreža, te razvoj stručnih kontrolnih sistema za klastere kompresora koji se fokusiraju na sveobuhvatno upravljanje opremom krajnje upotrebe. Osim toga, pametna brojila električne energije i plina koriste se za prikupljanje podataka o obrascima korištenja; ovi podaci se unose u baze podataka i IoT mreže, omogućavajući analizu koja prilagođava kompresore zraka i opremu za naknadnu obradu optimalnim radnim uvjetima i dinamički prilagođava efikasnost sistema u realnom vremenu. Specifične tehnologije koje se koriste uključuju pogone s promjenjivom frekvencijom s permanentnim magnetom i dvostepenu kompresiju.
Štaviše, kao izvor energije, komprimovani vazduh ima značajan potencijal primene i istraživačku vrednost u specijalizovanim oblastima kao što je pneumatsko lansiranje (npr. za polijetanje dronova).
